Zemljotres! Šta to kuvaju Rusi sa Talibanima? Sve je spremno, čeka se samo Putinov potpis! Ovo će detonirati svetom

Donji dom ruskog parlamenta usvojio je nacrt zakona kojim bi Moskva mogla da ukloni Talibane u Avganistanu sa liste terorističkih grupa.

Prema zakonu koji je Državna duma usvojila, zvanična teroristička oznaka za Talibane mogla bi biti suspendovana od strane suda.

Zakon još treba da odobri gornji dom i da ga potpiše predsednik Vladimir Putin da bi stupio na snagu.

Talibani su stavljeni na rusku listu terorističkih organizacija 2003. godine, a svaki kontakt sa takvim grupama je kažnjiv.

Međutim, delegacije talibana prisustvovale su raznim forumima čiji je domaćin bila Moskva.

Ruski zvaničnici su odbacili pitanja o kontradiktornosti naglašavajući potrebu angažovanja talibana kako bi pomogli u stabilizaciji Avganistana.

Sovjetski Savez je vodio rat u Avganistanu koji se završio tako što je Moskva povukla svoje trupe 1989.

Od tada, Moskva se diplomatski vratila kao posrednik u pregovorima o Avganistanu u kojima su učestvovali visoki predstavnici Talibana.

U međunarodnoj zajednici se produbljuje podela o tome kako da se odnosi prema talibanima.

Šojgu bio u poseti krajem novembra - tada se već naziralo

Šojgu je tada sa nekoliko avganistanskih ministara iz redova talibana razgovarao o "jačanju političkih odnosa i ekonomske saradnje i načinima povećanja trgovine i ruskih investicija u Avganistanu".

Posete visokih stranih zvaničnika Avganistanu su retke jer nijedna zemlja sveta nije priznala talibanske vlasti, na vlasti od avgusta 2021. godine.

Kada je u martu 145 ljudi ubijeno u koncertnoj dvorani u Moskvi u napadu pripadnika grupe "Islamska država u Horasanu (EI-K)" što je regionalni ogranak džihadističke grupe prisutan u Avganistanu, ruske vlasti su saopštile da žele da sa svoje liste terorista uklone tamo vladajuće talibane.

"Talibani su svakako naši saveznici u borbi protiv terorizma", rekao je u julu otpravnik poslova Ambasade Rusije u Avganistanu Dmitrij Žirnov i dodao da talibani "rade na eliminaciji terorističkih grupa".

Duma usvojila i zakon koji proširuje definiciju veleizdaje

Parlament Rusije usvojio je danas zakon kojim se definicija veleizdaje sa "prelaska na neprijateljsku stranu" širi na saradnju sa svakom organizacijom koja je umešana u "aktivnosti protiv bezbednost Ruske Federacije".Time Moskva nastoji da pooštri kontrolu u zemlji, dok se njen rat protiv Ukrajine bliži trećoj godišnjici. ; Izmene i dopune zakone usvojio je donji dom parlamenta, Državna duma nakon trećeg čitanja predloženog propisa.

Ko bude osuđen zbog veleizdaje suočava se sa mogućnošću da u zatvoru provede ceo život.

"U situaciji gde naši vojnici rizikuju svoje živote u borbi za suverenitet Rusije, ne postoje 'neutralne' ili 'mirovne' organizacije na neprijateljskoj strani. Ne možemo nikome na našoj teritoriji da dozvolimo da radi za neprijatelje", rekao je šef komiteta Dume za bezbednost Vasilij Piskarev, koji je jedan od tvoraca pooštrenog zakona.

Zaštitnici ljudskih prava upozoravaju da rastegljive formulacije u zakonu mogu biti iskorišćene za krivični progon svakog ko ima bilo kakve veze sa organizacijama iz Ukrajine, a potencijalno i za svakog ko ima bilo kakav kontakt sa zapadnim organizacijama ili kompanijama.

Definicija klasične izdaje već je bila proširena na "pomaganje" stranim zemljama i organizacijama.

Posle usvajanja u Dumi, Zakon mora da odobri gornji dom parlamenta i da ga potpiše predsednik države Vladimir Putin.

Slučajevi izdaje i špijunaže umnogostručili su se otkako je Putin poslao ruske trupe na Ukrajinu u februaru 2022. godine. ; Rusija je zauzela oko 17 odsto teritorije te zemlje.

Na meti optužbi za špijunažu i izdaju su kritičari politike Kremlja, nezavisni novinari, naučnici i drugi.

Bonus video:

(Espreso/Beta/Preneo: V.Š)